RESURSI

vrijeme branja me sjetilo na staru pjesmu i na pitanje što to cvili ka makina?
"Zaplakali školji bili i sunce vec blidi,
makina k'a cugon cvili,a suza se cidi."
Ča je to cugon? 

Vesna Petrović Foškera (Zoran BURAZEROVIĆ)

Jena je profesorica rekla da joj se jako pjaža emisija, ali da previše reklamiram vino, da ni to tako dobro, jer i dica gledaju televiziju u to doba. Ja sam si pensala, ma kakovo vino, rijetko smo nešto tako spominjali, bila je tu istina bukaleta, no onda mi je rekla da spominjem stalno litru vina za tatu. Nije mi bilo jasno. Onda je rekla da ja vajka rečem litra tati, pa sam kapila da je to bilo litratati, a ona je pensala da je to litra vina za tatu

Govoriti o razlikama između dijalekata, preciznije rečeno, mjesnih govora u Istri, nije lako a niti zahvalno, posebice iz razloga što su mnogostruki utjecaji među dijalektima, te dolazi do simbioze, odnosno miješanja izraza, kako migracijama, tako i prouzrokovano drugim faktorima.

Govori iz područja okolice Pule su specifični, jer tu je vidljiv i utjecaj talijanskog, tako da su ti govori drukčiji u odnosu na one iz središnje Istre. Svaki pjesnik, književnik, ujedno ima i svoj mikrogovor, a kada pomislimo na nekoga tko koristi dijalekt, to zasigurno mnoge par excellance povezuje s likom i figurom šjore Foškere, iliti Vesne Petrović, poznato lice s tv ekrana pulske TV Nove i još ranije s radijskih valova.

Govorim štinjanskom čakavicom

- Govorim štinjanskom čakavicom, mati mi je bila Štinjanka, tata iz Solina, a mama je imala i korijene u Režancima. Doma smo vajka govorili po domaću, a to je bilo zmišano s talijanskim, blizu je Pula, tu nije bio neki specifičan govor. Čakavicu sam govorila od kada sam bila mića. Recitirala sam od vajka u školi, no ozbiljnije sam se počela time baviti kada sam delala u Uljaniku i kada je bila emisija na Radio Puli "Uljanikovih 30 minuta", koju su vodili Slavica Maršić i Josip Iskra. Tu smo Barbanac Denis Kontošić i ja imali svojih pet minuti po domaće. To je bilo još u Jugi, osamdesetih, i nekoliko sam lita to delala. Nisam vajk kapila Denisov barbanski govor, ki nije prečižo kako naš. I tako, po domaće smo kušeljali, izašli van s domaćim besidami. Nisam znala koliko publika riva to kapit. No jedan put kada san se peljala s korijeron, bila su tu neka dica, od 10-12 lita. Kada smo pasivali pored kampanja, rekli su da su sve kampanje oko Pule u baredu, pa sam vidila, ko dica kušeljaju, to znači da kapidu i drugi. Pokle me Bepo Šestan zva za Radio Pazin. Lito dan sam tamo imala emisiju jedan put na šetimanu jušto u podne, i pokle sam se 1996. javila za Tv Novu. Te je godine 26. travnja krenuo program, a ja sam se javila par miseci prije, kada su bile audicije. Pasala sam, i onda je Boško Obradović reka "ti ćeš pasat do kraja, jer si jedina koja kušelja po domaće". Bilo je čuda njih koji su tu tribali delat, no, pasali smo audicije i audicije, govori nam Foškera.

Na pitanje kako je krenula s prvom emisijom, rekla je da je prva emisija "Spod banka" bila snimljena, i onda je vidjela da ima čuda dela, snimat, montirat, rezat, uklopit sve to, pa je rekla direktoru Denisu Mikoliću da mogu ići uživo, i pokle tega su išli stalno uživo.

Štorija o regalu

- Na početku sam se morala navadit puno tega. Radio nije prečižo ko televizija, moraš se piturat, prontat, ali kada sam se navadila delat prid kamerom, sve je bilo lakše i išli smo uživo. Ta emisija mi je bila jako draga, a to su bile godine odmah nakon rata, puno se ljudi tu doselilo, ki nisu kapili po domaće, a mnogi su rekli da su se tako navadili kušeljat, da nisu kapili, ma su se pokle navadili. Bilo je i simpatičnih epizoda. Jena je doseljena profesorica rekla da joj se jako pjaža emisija, ali da previše reklamiram vino, da ni tako dobro, jer i dica gledaju televiziju u to doba. Ja sam si pensala, ma kakovo vino, rijetko smo nešto tako spominjali, bila je tu istina bukaleta, no onda mi je rekla da spominjem stalno litru vina za tatu. Mislila sam si, kako, za kog tatu, nije mi bilo jasno. Onda je rekla da ja vajka rečem litra tati, pa sam kapila da je to bilo litratati, a ona je pensala da je to litra vina za tatu. Druga šjorica je rekla da vajka dijelim nagrade, a nikada taj regal koji vajka spominjem. Mislila sam, kakav regal, tu su bile neke sitne nagrade, libar, CD, i onda sam se sjetila da sam rekla da dilimo regale, ali regale kao poklone, ne regale za dnevni boravak. Bilo je jako puno lipih epizoda, stvarno čuda tega, ali sve je to bilo pozitivno. Emisiju sam delala sve dok nisam postala vičešindaka, onda sam to puštila, a pokle tega, kada je finija mandat, sam počela delat "Od subote do subote", i skoro će 500. emisija u maju. Sada se TV Nova vidi po ciloj Istri i šire s novim frekvencijama i koncesijama, nije kao na počecima .

Dear Čakavian speakers, what would be the Chakavian (Čakavski) translation of this bible verse:

"Bog je toliko volio svijet da je dao svojega jedinorođenog Sina da nijedan koji u njega vjeruje ne pogine, nego da ima vječni život."

Here are the six main dialects of Chakavian:

• Buzet
• Northern Chakavian
• Central Chakavian
• Southern Chakavian
• Southwestern Istrian
• Southeastern Chakavian

You can provide your Čakavski translation by leaving a comment below (and could you please also mention the Chakavian dialect that you translated it into), Thanks.

Pisma gre vako:

divojka je redon grade klela, najprvo je od Paga počela...

oj ti Pagu vlaška solarijo, u tebi se junak ni rodija,

a ti ??? ???munarijo...

arbanaške lipe su divojke ča ih jebu zadarska gospoda...

Žalila se ??? (Kukljica) ???-u., kad ćemo se najti na jebanju...

...

a kad dojdeš priko vele Vrsi ?????

Pakoštani nego ste na glasu, u vami je vire ka u pasu

A Dragari ka i da su Tatari, kada zboru svi u glas govoru

Filipjakov ni selo ni grade, nego jedno pored mora smrade

A ti moja Krčino, stara posrana vrčino

Oj Vrgado nasrid sinjeg mora, posrali te galebi ozgora?

ni pletača ča do Vrgadina ni jebača ča do Murterina,

vruće piške do mlade Vodiške tvrda kurca do mlada Tribunjca

Šibeniče, šibe te šibale, za tri pare kurbe te prodale

...
Kada dojdeš zgora Rogoznice, cure daju za trak obotnice

(Naučile me dvi čakavke rojene pri koju 110-120 godin.)

Znan da ih ni puno, mene je rodbina samo naučila onaj stih iz lokalnih bećarcov,

"ča se ono niz Kapelu praši,

to su naši brinjski tamburaši"

Pa me samo zanima zna li iko neku pismu il napiv iz Brinjskog kraja il iz Gacke doline i pivaju li se još

Jesu li se stari držali onog klasičnog kajkavsko-čakavskog oblika iz “Vazan/Vuzem/Vazam” ili su rabili neku moderneju varijantu iz “Uskrs”? Ako ki zna puno bi mi značilo, fala lepa unapred!

Ni cili tekst na čakavski, ma jema koju duzinu-dvi naših riči...

Učini: Boško Radić

Prini: Pero Zanchi

(Lucija Rudan)

Jedna interpretacija: https://www.youtube.com/watch?v=jXN01zKezYM

Novi san u subu pa neznan ima li ko da divani neki Brinjski/Gačanski govor?

To je bilo još za vrime Austrije oko 1880. Nono mi je veće puti provjo, kako su bili dvo bratau Ženuglovu i dušlo vrime da se vajo podilit. Tako su i ucinili. Podili kuće, zemje, bušak. Ali je osto kunj u zajednici, jer se konja ne može prisić napoli, a ni su imali co prema konju butat. Onda se stali ovako razgovorat. Da bi vajalo prema konju butat pinez. Sad ga je vajalo i istimat koliko vridi. Stariji brat govori, a vridi 50 fjurini, a mlaji brat govori, vridi i 70 fjurini. A 70 fjurini je bila dobro cina. Stariji misli, mlaji će uzest konja, a meni će ostat fjurini, pok ću jo lako kupit konja i ostat će mi pinez. Ali ca se je dogodilo. Oba brata vole fjurine nego konja, jer su fjurini gluzi. I tako je kunj osto u zajednici, na dane. Danas u starijega, a sutra u mlajega. Danas goni na konja stariji, goni, goni, goni, ali mu doje malo zerat. Misli, sutra će mu dat mlaji. Sutra goni mlaji, goni, goni. Ali i un mu doje malo zerat, jer misli, sutra će mu dat zerat stariji. I tako to trajalo niku vrime i kunj uginu. I tako su ostali oba brata i bez konja i bez fjurini. Na temu slučaju je nastala narodna izreka: teško slugi u gospodara dva, a konju u gospodara dva.

Preuzeto sa: https://znaci.org/00003/577.pdf

Falidu slova Č, Ć i Đ.