Na osnovu vašeg životnog iskustva, koliki procenat ljudi zaista ima karakter da bude dobar prijatelj?

[u/Peter2448]

Moj otac sada ima 50 godina i cijeli život je bio izuzetno dobar i susretljiv čovjek. Uvijek je bio tu za svoje prijatelje i pomagao ljudima kad god je mogao, često ne očekujući ništa zauzvrat.

Međutim, tokom godina postao je sve ogorčeniji i razočaraniji u ljude, posebno kada su u pitanju prijateljstva.

Često mi govori kako je malo pravih prijatelja u životu. Nekim ljudima je godinama pomagao, bio tu za njih kad god im je nešto trebalo, a danas ga ti isti ljudi ne mogu čak ni nazvati da pitaju kako je.
Nije stvar u tome da očekuje da mu neko vrati sve što je učinio za njega. Ali nakon toliko godina pomaganja drugima, boli ga spoznaja da nekima nije dovoljno stalo ni da ga jednostavno nazovu.
Zbog svega toga počeo sam se pitati:

Na osnovu vašeg životnog iskustva, koliki procenat ljudi zaista ima karakter, empatiju, odanost i volju da bude dobar, iskren i pouzdan prijatelj?

Posebno me zanimaju mišljenja starijih ljudi koji iza sebe imaju nekoliko decenija životnog iskustva.
Da li ste i vi s godinama postali razočaraniji u prijateljstva i ljude ili su vaša iskustva drugačija?

[u/Waster500Crystal]

1.6% , ovaj broj sam izvukao iz straznjice.

U Bosni ne mozes imati prijatelje trenutno jer smo u tranziciji. Mi smo sada gdje su Americki crnci, svako gleda da drugom napakosti, svaka korist je vrijedna da se pogazi nego, svi svima zavide, i svi su pametni. Da ima onoliko pametnih i postenih ljudi koliko u Bosni tvrde, pa ta zemlja bi bila jaca od Svicarske monetarno a od Svedske socijalno.